Krmna repica već u rano proleće daje zelenu masu. Najbolje je je koristiti u kraćem periodu pred cvetanje, a vreme korištenja produžuje se setvom kultivara različitog ritma rasta i razvoja.

Morfološka svojstva
Ima vretenast, dosta dobro razvijen koren. Do zimskog perioda razvija se rozeta s lišćem (desetak listova). Pri kraju zime i početkom proleća brzo počinje rasti i razvijati se više stabljika s puno lišća. Stabljika do cvetanja naraste oko 1 m. Na vrhovima stabljika razvijaju se rastresiti cvetovi. Plod je mahuna u kojoj se nalazi puno sitnih okruglastih semena, crne do ljubičasto-smeđe boje.

Agroekološki uslovi
Temperatura
Biljka je dugoga dana koja slabo podnosi niske temperature. Na zimu je otpornija ako se pravovremeno poseje, a đubrenje sprovede ispravno. Najbolje uspeva u umereno toplom i vlažnijem području gde redovno ima snega.

Voda
Zahtevi za vodom su prilično veliki, ali osetljiva je na suvišnu vodu, naročito na vodu koja stagnira kao i na nedostatak vode. Budući da joj vegetacija rano završava, retko kada dolazi u u problem sa sušom.

Zemljište
Može uspevati na različitim zemljištima, ali ipak bolje joj odgovaraju plodna, duboka i propusnija zemljišta.

Agrotehnika
Plodored
Pretkulture joj mogu biti različite, ali moraju biti ranije uklonjene s zemljišta kako bi ostalo dovoljno vremena za obradu zemljišta i setvu. Nakon najranijih pretkultura treba obaviti pliće oranje, a 15-ak dana pred setvu obavlja se glavno oranje na 30 cm dubine. Zemljište se zatim istanjira da se ne bi izgubila voda i zemljište previše osušilo. Oranje se izvodi ranije da bi se zemljište sleglo i popunilo vazdušne šupljine.

Đubrenje
Đubrenje se može obaviti stajskim i mineralnim đubrivom. Stajsko đubrivo zaorava se u osnovnoj obradi. Ako se ne đubri stajnjakom, za visoke prinose potrebno je uneti oko 100 – 120 kg/ha azota, oko 80 – 100 kg/ha fosfora i 100 – 130 kg/ha kalijuma. Ostatak mineralnih đubriva daje se u pripremi zemljišta za setvu.

Setva
Seje se pri kraju avgusta u redove na razmak oko 10 – 15 cm, a količina semena iznosi 15 – 20 kg/ha. Seje se plitko, na oko 1,5 – 2 cm. Nakon setve obavlja se valjanje jer je seme sitno, pa se valjanjem uspostavlja bolji kontakt semena i zemljišta, time i bolje i brže upijanje vode.

Košenje
Košenje zelene mase obavlja se pred cvetanje. Ranija košenje smanjuje prinos. Krmna repica za košenje je spremna posle ježevice. U povoljnim godinama košenje počinje krajem marta i početkom aprila.

Izvor: Prof.dr.sc. M. Gagro; Industrijsko i krmno bilje; Zagreb, 1998.


Tekst preuzet sa sajta https://www.agroklub.rs/sortna-lista/uljarice-predivo-bilje/krmna-repica-78/